Биографије ликовни


Биографије наставника и сарадника-Катедра за сликарство


Катедра за сликарство

Владо Ранчић, редован професор


Драган Матић, редован професор


Босиљка Зиројевић-Лечић, редован професор


Рођена je 1971. године у Новом Саду. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду 1994. године, одсек сликарство, у класи професора Душана Тодоровића. Постдипломске студије завршила је на истој академији 2000. године. Члан је УЛУВ-а и УЛУС-а, као и уметничке групе Multiflex. Запослена је на Академији уметности у Новом Саду као доцент на Катедри за сликарство.
Професионална оријентација: сликарство, вајарство, мултимедијални пројекти. Излагала је тринаест пута самостално (Нови Сад, Београд, Апатин, Чачак…) и учествовала на преко осамдесет колективних изложби, у земљи и иностранству (Нови Сад, Београд, Горњи Милановац и др; Пољска, Шведска, Италија, Кина, Немачка и др.).
Добитница је неколико награда: 2003. Награда на X изложби цртежа, Шабац; 2001. Награда XXX Октобарског салона, Нови Сад; 1998. Годишња награда Коларчеве задужбине за најуспешнију самосталну изложбу
Специјална награда V Салона младих, Сремски Карловци.


Видоје Туцовић, ванредни професор


Видоје Туцовић рођен је 1968. године.
Дипломирао je 1994. године на Академији уметности, одсек сликарства. Магистрирао je 2000. године са тезом Обликовање знака.
Добитник је годишње награде за сликарство Академије уметности. Студијски боравио у Паризу 2002. године. Члан је СУЛУВ-а од 1996. године. Члан је групе Urban district 16-11 од 2007. године.
Доцент је на Катедри за сликарство од 2002. године. Излагао је на двадесет и три самосталне изложбе: Грчка – изложба слика, Женева -изложба слика, Лозана – изложба слика, Берлин – изложба слика, Београд- изложба слика, Охрид – Изложба слика, Нови Сад – изложба слика. Учествовао на преко сто колективних изложби у земљи и иностранству. Осликао је више цркава у земљи и региону (Грчка, Македонија, Србија, Босна и Херцеговина), као и иконостоса и мозаика. Аутор неколико мурала.

 


Горан Деспотовски, ванредни професор


Goran Despotovski (1972). Diplomirao je slikarstvo 1999. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Postdiplomske studije završio je 2003. godine na istoj akademiji, u klasi prof. Dušana Todorovića. Član je ULUS-a i ULUV-a od 1999. godine.

Učestvovao je na više kolektivnih izložbi i projekata. Izlagao je na višе od trideset sаmоstаlnih i višе kolektivnih izlоžbi u zеmlјi i inоstrаnstvu. Više puta je nagrađivan. Od 2004. godine zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu a od 2009. godine radi kao docent na Katedri za slikarstvo.

 

 

 


Лидија Маринков Павловић, доцент


Лидија Маринков Павловић (1972, Зрењанин)
Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду 1996. године на одсеку за сликарство. Постдипломске студије, у класи професора Јована Ракиџића, завршила је на истој академији 2001. године.
Од 1997. године запослена је на Академији уметности у Новом Саду а од 2011. ради као доцент на Катедри за сликарство. Члан је УЛУВ-а и УЛУС-а.
Области истраживања: сликарство, дигитална слика, проширени медији. Више пута је награђивана: 1995. Награда за сликарство Академије уметности у Новом Саду; 1999. Награда за сликарство на 28. новосадском салону; 2000. Награда-похвала за инсталацију на 4. југословенском бијеналу младих у Вршцу; 2006. Награда-похвала на Ликовном салону 30х30 у Зрењанину.
Излагала је на четрнаест самосталних и на око осамдесет колективних изложби у земљи и иностранству.


др Марина Војводић, доцент


Рођена je 1976. у Београду. Дипломирала je на Академији уметности у Новом Саду 1999. године, на одсеку за сликарство у класи професора Милана Блануше. Постдипломске студије завршила је 2001. године на истој академији. Докторирала je 2009. године на интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду, Група за теорију уметности и медија, код менторке проф. др Невене Даковић. Члан је УЛУС-а. Запослена je на Академији уметности у Новом Саду као виши стручни сарадник на Катедри за сликарство. Професионална оријентација: сликарство, мултимедијални пројекти, теорија уметности. Приредила је осамнаест самосталних изложби (Београд, Нови Сад, Чачак и др.) и учествовала на бројним групним изложбама и уметничким пројектима у земљи и иностранству.
Добитница је више награда из области сликарства.


Бојан Новаковић, самостални стручни сарадник


Ана Вртачник, сарадник у настави


Дарко Аћимовић, сарадник у настави






Биографије наставника и сарадника-Катедра за графику


Катедра за графику

Слободан Кнежевић, редован професор


Звонко Тилић, редован професор


Зоран Тодовић, редован професор


Редовни професор, декан Академије уметности Универзитета у Новом Саду 2009-2012.) Излагао на више од 300 самосталних и групних изложби у Београду(Србија), Ријеци, Загребу (Хрватска), Љубљани (Словенија), Подгорици, Бару (Црна Гора), Стокхолму, Ронебију, Ескилстуни (Шведска), Кракову, Катовицама, Вроцлаву (Пољска), Фрехену, Берлину (Немачка), Катанији, Биелој (Италија), Кјоту, Вакајами, Осаки (Јапан), Бопалу (Индија), Варни (Бугарска), Буенос Аиресу (Аргентина), Кувину, Вервијеу (Белгија), Феролу (Шпанија), Ментону, Паризу (Француска), Мастрихту (Холандија), Ђеру, Мишколцу(Мађарска), Банска Бистрица (Словачка), Солуну (Грчка), Мртињиу(Швајцарска)…. Бави се цртежом, графиком, сликарством, скулптуром, објектима, инсталацијом… Самосталне изложбе (избор): 2012. Београд, Етнографски музеј (Заборављени Алхемичар); 2012. Чачак, Галерија Рисим, (Уметник може да буде); 2010. Скопље, Музеј града, (Скопски зид); 2010. Београд, Галерија Блок (Реквијем за петоктаку); 2009. Београд, Галерија Qucera (Свако себи ступицу ствара), 2008. Београд, Галерија Графички колектив (Београдски зид); 2007. Берлин, Прима центар; 2007. Љубљана, Музеј града ( у оквиру пројекта Папир-Радови од папира); 2006. Ниш, Модерна галерија; 2006. Крушевац, Народни музеј; 2005. Београд, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић (Говори српски да те цео свет разуме) ; 2002. Београд, Галерија Хаос (Рам за Апокалипсу); 2001. Фонтени сус Боа, Француска; 2001. Бар, Галерија Велимир А. Лековић; 2000. Париз, Галерија Лик Кирел; 2000. Београд, Галерија Глас; 2000. Пожега, Градска галерија; 2000. Париз, Галерија Југословенског културног центра; 1999. Панчево, Галерија савремене уметности; 1998. Ужице, Градска галерија; 1998. Београд, Салон Музеја савремене уметности; 1992. Београд, Галерија УЛУС; 1992. Подгорица, Студентски културни центар; 1991. Чачак, Галерија Надежда Петровић; 1991. Варна, Национална галерија; 1991. Београд, Галерија Културног центра Београда; 1989. Врњачка Бања, Замак културе; 1985. Београд, Галерија Коларац; 1985. Чачак, Галерија Културног центра; 1984. Београд, Атријум Библиотеке града; 1983. Београд, Галерија Графички колектив. Награде и признања (избор): 2002. Међународни форум, Награда за мали формат савремене уметности, Солун, Грчка; 2001. Грант Полок-Краснер фондације, Њујорк, САД; 1996. Прва награда 4. међународног бијенала графике, Београд; 1995. Награда 36. Октобарског салона, Београд; 1993. Мали печат Графичког колектива; 1992. Политикина награда; 1990. Велики печат Графичког колектива; 1989. Специјално почасно признање, Први међународни бијенале графике, Бопал, Индија; Златна игла УЛУС-а; Гран-при, 5. међународни бијенале графике, Варна, Бугарска; Награда центра за савремену графику, Врњачка Бања; 1986. Медаља за графику, Фрехен, Немачка


Радован Јандрић, редован професор


Радован Јандрић рођен је 1954. године, у Обровцу.
Завршио је Академију ликовних умјетности у Загребу 1980. године, у класи проф. Анте Кудуза.
Постдипломске студије завршио је на Факултету ликовних уметности у Београду 1983. године, у класи проф. Марка Крсмановића.
Излагао је на многим самосталним изложбама у земљи и иностранству.

Радован Јандрић је редован професор на Катедри за графику Академије уметности у Новом Саду.

 

 

 


Аница Радошевић, редован професор


Аница Радошевић рођена је 1972. године у Вршцу. Магистрирала је 2000. године на Академији уметности у Новом Саду, на Катедри за графику, у класи проф. Зорана Тодовића. Члан је УЛУС-а од 1999. године.
Ванредни је професор на Катедри за графику Академије уметности у Новом Саду. Излаже самостално и на колективним изложбама од 1997. године у Београду, Новом Саду, Вршцу, Панчеву, Риму, Темишвару, Солуну, Атини, Женеви, Паризу, Дамаску, Шпанији, Смедеревској Паланци, Горњем Милановцу, Суботици, Сеулу, Мишколцу…

 

 

 

 


Александар Ботић, доцент


Александар Ботић рођен је 1972. године у Суботици. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду 1996. године. Постдипломске студије графике на новосадској Академији уметности завршио 2002. године, код професора Живка Ђака.

На Академији уметности у Новом Саду запослен је од 2000. године. Професионално је оријентисан ка уметничкој графици, високој штампи и линорезу.
Самостално је излагао осам пута у Новом Саду, Београду, Суботици и на Новом Београду, а преко шездесет пута на значајнијим колективним изложбама у земљи и иностранству.
Додитник је награде на IV ex-yu конкурсу за графику.

 


Зоран Грмаш, доцент


Зоран Грмаш завршио је основне студије на Академији уметности у Новом Саду 1997. године а магистрирао је на истој Академији 2009. године.

Референце:
1995. First international Triennial of Graphic Arts, Sofia, Bulgaria
1996. IV Бијенале графике, Београд, Србија
2002. IV Rassegna Nazionale dell Incisione, Nova Milanese, Italia
2005. VI Бијенале акварела, Зрењанин, Србија
2006. XXIII Biennial Exhibition of Graphic Art, Miskolc, Hungary

 

 

 


Јелена Средановић, виши стручни сарадник


Јелена Средановић рођена је 1982. године у Новом Саду. Дипломирала је 2005. године на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, класа проф. Зорана Тодовића, где је 2009. године и магистрирала.

Приредила је више самосталних изложби  (Нови Сад, Београд, Ниш, Беч, Билбао, Мадрид…) и излагала је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству (Београд, Њујорк, Рим, Билбао, Мадрид, Буенос Ајрес, Париз, Пекинг, Беч, Љубљана, Бристол, Бангкок, Лајпциг, Фрехен, Куенка, Барселона, Салцбург…). Јелена Средановић је добитница више награда за уметнички рад: Награда Велики печат Графичког колектива 2010. године; Друга награда на међународној изложби Награда Валтер Кошатски 2009 у Музеју модерне уметности у Бечу (МУМОК); Прва награда на 38. Новосадском салону под називом Микро-маневар, Културни центар Новог Сада. Запослена на Академији уметности у Новом Саду на катедри за графику као виши стручни сарадник. Члан удружења ликовних уметника Војводине.


Милош Станојев, стручни сарадник






Биографије наставника и сарадника-Катедра за вајарство


Катедра за вајарство

Гордана Каљаловић, редован професор


Гордана Каљаловић rођена je 1950. у Београду. Завршила je Факултет ликовних уметности, магистрирала је на истом факултету /метал/, као и Филолошки факултет у Београду. Била је кустос галерије Дома ЈНА од 1978. до 1993. године.
Редован је професор вајарства на Академији уметности у Новом Саду од 2006. године. Реализовала је деветнаест самосталних изложби и дванаест ауторских пројеката /Поетика линије, Интимни програм за студију предмета у ентеријеру, Скок у празно, Променљиви пејзаж, и др.Излагала је самостално / са Ђорђем Одановићем / у Грчкој, у Атини: Месец и промена, 2009. и 2011. године; и Реконструкција предела, такође у Грчкој, у Лефкади. Учествовала је на око двеста групних изложби у земљи, бившој Југославији и иностранству /Белгија, Грчка, Енглеска, Америка/.
Водила је радионицу за студенте, у Фиренци, у Италији 2005, 2006. и 2007. године, у оквиру Outside program. Реализовала је скулптуру у отвореном простору у Финској /Какслаутанен/. Заступљена је на сајтовима National Museum of Women in Arts, Вашингтон, Museо National Centre de Arte Reina Sofia, Madrid и Cite des Arts, Париз. Добитница је Годишње награде КНУ, Награде за Цртеж и мала пластику, Награде Јесењег салона и др. Њени радови су у власништву Музеја савремене уметности, Београд; Народног музеја, Музеју града Београда. Заступљена је у колекцијама: Жене без граница, Санта Барбара, САД; као и у колекцијама у Грчкој, Белгији и др.

Борислава Недељковић-Продановић, редован професор


Борислава Недељковић Продановић рођена je 1948. у Новом Саду, где је завршила Гимназију и Вишу педагошку школу – ликовни одсек. Дипломирала је на на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду 1974. године, у класи проф. Јована Кратохвила а магистрирала на истом факултету 1976. године, у класи проф. Николе Јанковића. Члан је УЛУС-а од 1976. године. На Академији уметности у Новом Саду почиње да ради 1983. године. Редовни професор је на Катедри за вајарство од 2003. године. Живи у Београду.
Основни проблем у скулптури Бориславе Недељковић Продановић је лежећа форма која је смештена у претежно хоризонтални простор (материјали: глина, камен, бронза, алуминијум). Лежеће форме су уграђене у архитектурални, пејзажни, биоморфни и урбани простор. Доследно испитује, упознаје, надмудрује глину четрдесетак година. Занима је еластичност, растегљивост, пластичност, напетост, растреситост, лазурност, њено трпно стање. Воли снажну, сажету модулацију са лириком површине. Са задовољством предаје студентима поетику глине, преносећи им своје искуство.
Самосталне изложбе: 1976. Београд, Скулптуре и цртежи, галерија КНУ; 1977. Београд, Магистарска изложба скулптура и цртежа НУ Веселин Маслеша; 1986. Београд, Цртежи и мала пластика, галерија Дом омладине; 1997. Нови Сад, Скулптуре и цртежи: Нећу да мислим на рат, Академија уметности у Новом Саду; 1997. Тур (Tours), Скулптуре и цртежи, галерија Atelier 19 Galery, Француска
2000. Београд, Скулптуре у теракоти: Човек, земља и станиште, галерија УЛУС; Преко сто педесет колективних изложби у земљи и иностранству, међу којима су значајније: 1997. Галерија Звоно, Пројекат Жене без граница (Women Beyond Borders, Gallery Santa Barbara, CA, USA); 1999. La Biennale di Venezia 48a Esposizione Internazionale d’Arte, Италија. Учествовала је такође и на девет међународних симпозијума и колонија. Има петнаест изведених радова у јавном простору и добитница је четрнаест награда за скулптуру.


Борислав Шупут, редован професор


Борислав Шупут рођен је 1954. године у Новом Саду. Завршио је Академију уметности у Новом Саду 1980. године а магистрирао на Факултету ликовних уметности у Београду, 1983. године. На Академији уметности у Новом Саду запослен је од 1996. године у звању асистента а потом доцента, ванредног професора и сада редовног професора за стручно-уметничку област Вајарство. Предметна скулптура је одувек била полазиште његовог ликовног истраживања. Добитник је дванаест награда за скулптуру на домаћим и међународним изложбама. Излагао је на више од сто педесет колективних изложби у земљи и иностранству. Студијски боровци: Велика Британија, Сједињене Америчке Државе, Француска, у трајању од осам година.

 

 

 


Томислав Тодоровић, редован професор


Томислав Тодоровић је пођен 1948. у Сибници. На Факултету ликовних уметности у Београду дипломирао је 1972. године, одсек Вајарство, у класи Проф. Јована Кратохвила. Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1973. године.
Последипломске студије завршио је 1974. код професора Јована Кратохвила. Од 1988. до 1992. године био је професор вајања у Шуматовачкој – Центру за ликовно образовање, а 1998. године изабран је за доцента на Академији уметности у Новом Саду, где и тренутно ради у звању редовног професора. Област интересовања и истраживања: облик, боја, запремина, простор. Самостална изложба скулптура у галерији Музеја савремене уметности у Београду, Самостална изложба скулптура галерија УЛУС-а Београд, Међународни тријенале цртежа Вроцлав, Пољска, Међународна изложба цртежа Лублин Пољска, и Простор 86, Београд.

Младен Маринков, редован професор


Младен Маринков је рођен 1947. године у Новом Саду.
Дипломирао је вајарство на Факултету ликовних уметностиу Београду 1973. године. Последипломске студије завршио је на истом факултету 1974. године. Члан је Савеза удружења ликовних уметника Војводине.
Боравио је у више земаља Европе на студијским путовањима: у Италији, Великој Британији, Шпанији, Француској, Немачкој, Мађарској… Као добитник Стипендије «Моше Пијаде» борави у Грчкој – Атини. Током свог дугогодишњњег уметничког рада присутан је као учесник на многим значајним ликовним манифестацијама, жирираним и ревијалним, у земљи и иностранству, о чему говори број његових самосталних и колективних изложби. Успешно учествује на јавним конкурсима за споменичку скулптуру и реализује више споменика у бронзи, на простору наше земље и бивше Југославије. Добитник је значајних ликовних награда и Октобарске награда града Новог Сада. Представник је своје земље на неколико великих ликовних изложби и међународних бијенала, као што је Венецијанско бијенале, међународно бијенале Пештанске изложбе скулптуре малог формата итд. Последњих година део своје уметничке и педагошке активности упоредо са скулпторском, усмерава и на уметничку фотографију и видео пројекте. Бави се просторним моделовањем у компјутерским 3Д програмима.
Младен Маринков, Грчкошколска 6, 21000 Нови Сад, Србија


Славко Живановић, доцент


Славко Живановић рођен је 1961. године у Перлезу. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, на Одсеку за вајарство, у класи проф. Николе Јанковића, 1990. године. Исте године уписао је постдипломске студије код проф. Владимира Комада.
Члан је Удружења ликовних уметника Србије од 1989. године
Од 2004. године запослен је на радном месту самосталног стручног сарадника за предмет Вајање са технологијом, на Катедри за вајарство, Ликовног департмана Академије уметности у Новом Саду.
Област његовог интересовања и истраживања подразумева употребу широког дијапазона материјала приликом израде скулптура, како у технолошком, тако и у поетском смислу. Ради на материјалу за приручник (уџбеник) Вајарске технологије. Вођа је и реализатор пројекта Студентски семинар скулптуре у камену. Организатор је Међународног симпозијума скулптуре у камену Шумадија гранит.
Значајније изложбе: самостална изложба скулптура на Коларчевом народном универзитету у Београду, Простор 91, учешће на јапанском бијеналу уметности у Убе-у, учешће на светској изложби уметности Артиаде у Атини, учешће на Међународним симпозијумима скулптуре Terra у Кикинди, Бор – Бакар и Мермер и звуци у Аранђеловцу.


Никола Мацура, виши стручни сарадник


Никола Мацура рођен је у Новом Саду, 1978. године.
Дипломирао je и магистрирао вајарство са темом Интерактивна скулптура, на Академији уметности у Новом Саду. Излагао je на колективним и самосталним изложбама у земљи и иностранству.
Организовао je више уметничких акција истражујући потенцијал скулптуре у комуникацији са окружењем. Учествовао je активно у раду Арт клинике од њеног постанка 2002. до 2012. године, када своје деловање усмерава у правцу формирања покрета Суперуметник. Опредељен je ка проширеном пољу скулптуре, са посебним интересовањем за позицију коју она пружа у флуентности савремених уметничких (визуелних) комуникација, посматрајући њена гранична поља као потенцијал који нуди. Запослен je на Академији уметности у Новом Саду у својству вишег стручног сарадника, на Kатедри за вајарство.

 


Мирјана Благојев, самостални стручни сарадник


Мирјана Благојев је дипломирала вајарство 2000. године на Академији уметности у Новом Саду, где је потом и магистрирала 2007. године, на тему Покушај спајања наизглед неспојивог – игра света у свету игре. Завршила је и мастер студије на Ecole Supèrieure des Arts Décoratifs у Стразбуру, у Француској, на смеру Објекат-стакло, 2005. године.
Њена истраживања крећу се у области објекта, односно предметности у скулптури, инсталације, амбијента и проширених медија. Посебну област интересовања за њу представља предметност у скулптури у јавном простору, нарочито у споменичкој скулптури. На Академији уметности Мирјана Благојев води радионицу Увод у основе рада са стаклом и пројекат Путовања у троуглу, у оквиру међународне сарадње између Академије уметности у Новом Саду, Ecole Supèrieure des Arts Décoratifs у Стразбуру, Француска и Chung-Ang Универзитета у Сеулу, Кореја.
Значајније изложбе: Игра света у свету игре, Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад; Le verre-nouvelle dimension dans l’art contemporain, изложба одржана у оквиру манифестације Strasbourg capitale du verre; Изложба у оквиру програма 19 година демократизације Балкана, у организацији асоцијације ALDA у Стразбуру, Француска; Deux regards, Нанси, Француска; Учешће на фестивалима Caravan#2 и Caravan#4, у организацији асоцијације OKUP у Стразбуру, Француска.






Биографије наставника и сарадника-Катедра за графичке комуникације


Катедра за графичке комуникације

Слободан Недељковић, редован професор


Бошко Шево, редован професор


Дарко Вуковић, ванредни професор


Ивица Стевановић, ванредни професор


Симонида Тодоровић, ванредни професор


Атила Капитањ, доцент


Габриела Спасојевић, доцент


Драган Бибин, стручни сарадник


Никола Бербаков, стручни сарадник






Биографије наставника и сарадника-Катедра за нове ликовне медије


Катедра за нове ликовне медије

Рада Чупић, редован професор


Рада Чупић запослена је на Академија уметности Нови Сад од 1997. године као доцент, од 2001. у звању ванредни професор а од 2006. године је редовни професор. Област ликовне уметности – визуелне комуникације.
Самосталне изложбе: 1976. НОВИ САД, Галерија УЛУВ, Изложба новопримљених чланова УЛУВ-а. Рада Чупић, Миленко Првачки, 30. август – 15. септембар. 1978. НОВИ САД, Галерија УЛУВ, Изложба слика и цртежа Раде Чупић, 18 – 30. септембар 1983. МОСТАР, Раднички универзитет, Рада Чупић, Слике и цртежи, март 1984. НОВИ САД, Галерија »Носорог«, Рада Чупић, Слике, април НОВИ САД, Фото галерија, Рада Чупић, Фотографије, јун НОВИ САД, Галерија савремене ликовне уметности, Рада Чупић, Пољска стаза новембар, Пројекат Рад по природи, пројекција слајдова на три равни у простору, звук, реч 1986. ЗЕМУН, Уметничка галерија Стара Капетанија, Рада Чупић, Слике, 3. септембар – 14. октобар 1989. НОВИ САД, Галерија савремене ликовне уметности, Звучна виљушка, Лепота догађаја, новембар ПАНЧЕВО, Савремена галерија Центра за културу Олга Петров, Звучна виљушка, Лепота догађаја, децембар 1990. ЗРЕЊАНИН, Савремена галерија, Звучна виљушка, Лепота догађаја, јануар 2003. ПАРИЗ, Француска, La petite galerie, Les etoiles sont la et ici, април БЕОГРАД, Галерија Културног центра Београда.


Лидија Среботњак-Пришић редован професор


Никола Стојановић, редован професор


Драган Живанчевић, редован професор


Владан Јолер, ванредни професор


Стеван Којић, ванредни професор


Мирослав Шилић, доцент

Завршио је Академију уметности у Новом Саду, смер сликарство 1995. године у класи професора Душана Тодоровића и Архитектонски факултет у Београду 2003. године. Магистрирао је на Академији уметности у Новом Саду 2011.
Запослен на Академији уметности у Новом Саду као доцент на предметима Архитектура I и II од 2007. године. Пре тога био је запослен у пројектантском бироу Студио К (2006-07) и Гарди (2003-06), као и на ФТН Нови Сад, Архитектонски одсек, као сарадник у настави (1997-2001). Од 2008. води сопствени архитектонски студио.
Члан је УПИДИВ, (председник УО 2005-08), ДАНС и ИКС. Ликовни уредник часописа „ДаНС“ и публикација Друштва архитеката Новог Сада (2002-10), као и бројних монографских публикација из области архитектуре и уметности.
Као аутор, коаутор или део тима радио је на великом броју архитектонских пројеката (Културни центар Новог Сада, Дом спортова Футог, Француски културни центар у Новом Саду, Академија уметности у Новом Саду, стамбени, пословни и приватни објекти).
Излагао је на колективним изложбама у земљи и иностранству, као и на самосталним изложбама. Учествовао је у раду више уметничких пројеката и радионица.
Добитник је награде „Велика златна форма“ на бијеналу “Форма 19” 2009., Награде Салона архитектуре у Београду (као члан редакције часописа ДаНС) 2008., Награде Салона архитектуре у Новом Саду (са Владимиром Митровићем) 2001., као и награде Универзитета у Новом Саду за успех у току студија 1992. На националном конкурсу Министарства за културу и информисање 2014. године откупљена је скулптура “Звук простора” за централну зграду Универзитета у Новом Саду.

Александар Рамадановић, стручни сарадник


Исидора Тодоровић, виши стручни сарадник






Биографије наставника и сарадника-Катедра за фотографију


Катедра за фотографију

Ђорђе Одановић, редован професор


Ђорђе Одановић рођен је 1956. у Београду.
Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду, на катедри графике, одсек фотографије. Члан је УЛУПУДС–а и УЛУС–а. Од 1989. године радио је као фотограф у Етнографском музеју у Београду. Од 1998. године је доцент за предмет Фото-кино медиј на Академији уметности у Новом Саду. Магистрирао је на Факултету примењених уметности 2002. године, код професора Бранимира Карановића. Од 2006. године је ванредни професор на Академији уметности Нови Сад, на Катедри за фотографију. Гостујући је проф. на Архитектонском факултету у Београду (2009, 2010, 2011. године).
Уметнички директор АРТ ГЕТ галерије (фотографија), Културни центар, Београд, (2010. године). Звање редовног професора на Академији уметности Нови Сад стиче 2011. године.
Излагао је самостално на двадесет и пет изложби у бившој Југославији, Србији и иностранству, а на групним изложбама преко седамдесет пута. Награђиван је са десет награда. Водио је радионице фотографије за студенте уметности у Фиренци, Скопљу и Београду. Организовао је два групна ауторска пројекта из области фотографије. Област његове професионалне орјентације је фотографија а радно искуство му је усмерено и на област видео уметности.


др Жељко Шкрбић, редован професор


др Дубравка Лазић, ванредни професор


Дубравка Лазић дипломирала је сликарство на Академији уметности у Новом Саду 1997. а последипломске студије из области Фотографије на Факултету примењених уметности у Београду 2000. године. Уписала je докторске студије 2005. године на Академији уметности у Новом Саду (Драмски одсек, Филмологија). Од 1998. запослена је на Академији уметности у Новом Саду. Предаје Фотографију и Развој фотографког медија у оквиру новоосноване Катедре за Фотографију Академије уметности у Новом Саду. Од јуна 2011. године има звањe ванредног професора. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама (Србија, Италија, Грчка, Француска, Данска, Аустрија, Бугарска, САД, Канада).
Учествовала је у организацији изложби, пројеката, фото семинара, у раду организационих одбора (колективне изложбе, фестивали, ревијалне изложбе, бијеналне манифестације, међународни фото пројекти, жирирања) и раду на монографијама, промотивним материјалима манифестација и сл. Добитница је неколико награда и стипендија (Француски културни центар, WUS стипендија). Аутор je разних тесктова и поубликација. Председнца је УПИДИВ-а (Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине) од 2010. године.


Ивана Томановић, ванредни професор


Јелена Ковачевић-Воргучин, доцент


Жељко Мандић, доцент


Предраг Узелац, виши стручни сарадник






Биографије наставника и сарадника-Катедра за цртање


Катедра за цртање

Бранка Јанковић-Кнежевић, редован професор


Рођена је 1950. у Новом Саду. Завршила је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду и магистарске студије на Академији уметности у Новом Саду. Од 1976. до 1994. године радила је као сликар конзерватор у Покрајнском заводу за заштиту споменика културе а од 1994. као професор на предмету Цртање са технологијом на Академији уметности у Новом Саду. Од 2004. године има звање редовног професора .
Од 1974. године излаже цртеже, слике и графике на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству (Аустрија, Шпанија, Пољска, Швајцарска, САД, Мађарска). Добитница је шест награда у земљи и иностранству (Грчка).
Самостално је излагала шеснаест пута цртеже и слике из неколико програмских целина, од којих су најзначајније: Иконе XX века (Ж. П. Сартр, Б. Брехт, П. Пикасо, Ј. Бојс, Д. Киш), Од лика до знака – симбола, За Јозефа К. (Ф. Кафка), Чекајући Годоа (С. Бекет) и Дунав – вода.
Радови Бранке Јанковић Кнежевић налазе се у значајним музејским и приватним колекцијама у земљи и иностранству (Швајцарска, Аустрија, Шпанија и др.).


Вишња Петровић, редован професор


Вишња Петровић је рођена у Новом Саду 1960. године. Завршила je Факултет ликовних уметности у Београду, сликарски одсек и магистрирала је на истом факултету, цртеж. Запослена је на Академији уметности у Новом Саду као професор на предмету Цртање са технологијом. Имала је шест самосталних и више колективних изложби у земљи и иностранству. Последњих десет година ради у медију цртежа и мале пластике, користећи нестандардне цртачке и скулпторске материјале и њихове комбинације. Минималну визуелну интервенцију на цртаћој подлози спроводи и на објектима малих и средњих димензија (метал, пластика, силикон, гума, стакло) концентришући се на доминантни проблем транспаренције имагинарног или реалног унутрашњег светла затвореног унутар објекта. Најновији радови Вишње Петровић фокусирани су на феномен таласа, његовог физичког и формалног својства и метафоричког значења.

 


Јелена Трпковић, редован професор


Факултет ликовних уметности и последипломске студије завршила je у Београду у класи проф. Стојана Ћелића. Излаже од 1976. а самостално од 1977. године. Члан je УЛУС-а од 1977. године. На Академији уметности у Новом Саду, на Катедри за цртање почела је да ради 2000. године као доцент а сада је у статусу редовног професора. Излагала је на седамнаест самосталних и преко сто групних изложби. Добитница је неколико награда од којих је најзначајнија награда из Фонда Ивана Табаковића 2000. године. Дела Јелена Трпковић се налазе у бројним колекцијама у земљи и иностранству.

 

 

 


Милица Којчић, редован професор - одлазак у пензију


Милица Којчић рођена је 1957. године у Свилајнцу. Дипломирала је на Факултету ликовних уметности, одсек сликарство, у Београду 1982. године. Постдипломске студије завршила је на истом факултету 1984. године. Чланица је УЛУС-а од 1983. године.
Редовни је професор на Академији уметности у Новом Саду, на Катедри за цртање. Области интересовања су: цртеж, сликарство и фотографија. Излагала је на тридесет самосталних изложби слика и цртежа и на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству. Добитница је награде Златна палета за сликарство, као и многих других признања и награда.

 

 


Оливера Марић-Недић, ванредни професор


Рођена је 1966. године у Београду. Дипломирала на Академији уметности
(одсек сликарства, класа професора Душана Тодоровића) у Новом Саду, 1989. године. Последипломске студије завршила је на Академији уметности (одсек цртања, класа професора Халила Тиквеше) у Новом Саду, 1996. године. Члан је СУЛУВ-а од 1990. године. Запослена је на Академији уметности у Новом Саду као ванредни професор на Катедри за цртање.
Самосталне изложбе (избор): 1995. Нови Сад, Галерија савремене ликовне уметности, слике, 3. – 28.октобар, 1996. Зрењанин, Савремена галерија, 15. – 28. април, 1998. Београд, Ликовна галерија Културног центра Београда, слике, 2. – 15. фебруар, 2006. Нови Сад, Центар за визуелну културу „Златно око“, цртежи, 2011. Модерна галерија ЛИКОВНИ СУСРЕТ, Суботица, цртежи из циклуса ПРОЛАЗИ, новембар 2011.
Награде: 1992. Сремска Митровица, Награда Галерије „Лазар Возаревић“ на 17. Сремскомитровачком салону; Нови Сад, награда за сликарство на 21. Новосадском салону; 1995. Врбас, Откупна награда на изложби YU палета младих; Зрењанин, Откупна награда на Другом Бијеналу акварела Југославије, 1996. Вршац, Награда Књижевне општине Вршац на Другом југословенском Бијеналу младих ’98; Нови Сад, Награда за сликарство на 47. годишњој изложби СУЛУВ-а.
Пројекти: 1989. Грожјан, Аудио-визуелна представа Хроматски инстру-ментариј, август 1990. Србац (река Врбас), ликовно-еколошки пројекат Оплодња воде, јул; Нови Сад, Аудио-визуелна представа; Хроматски инстру-ментариј, јул; Србац (река Врбас), ликовно-еколошки пројекат Оплодња воде, август. 2008/09. недељна школа цртања – курса цртања на Катедри за цртање – Департману ликовних уметности Академије уметности у Новом Саду. 2008/09; 2009/10; 2010/11. научно – истраживачки пројекти од значаја за науку и технолошки развој АП Војводине: Кабинет малог цртежа са Колекцијом цртежа најбољих студената и Колекцијом цртежа професора и сарадника Академије уметности у Новом Саду. (Чланови пројекта: Јелена Трпковић ред. проф. – оснивач пројекта; Оливера Марић Недић ванр. проф; Милош Вујановић доцент; Љубомир Вучинић доцент и Биљана Јевтић асистент).


Милош Вујановић, ванредни професор


Милош Вујановић, магистар уметности цртања, рођен је 1965. године у Подгорици. Академију уметности у Новом Саду завршио је 1991. године, у класи професора Владимира Томића. Магистрирао је у класи професора Миодрага Нагорног, радом под називом Симболи и неузрочне димензије. Добитник је годишње награде за сликарство Академије уметности у Новом Саду 1990. године, награде Карловачког салона младих 1995. године и награде Извршног већа АП Војводине за постигнуте резултате у раду са талентованом децом 1999. године.
Излагачку активност отпочео је 1989. године и од тада је излагао на већем броју колективних и самосталних изложби у земљи и иностранству, у које убраја и рад са уметничком групом Art – Circus, коју је основао 1995. године са сликаром Драганом Матићем и вајаром Жељком Пишкорићем. Сарађивао са Драганом Живанчевићем у групи Croporation. Сарађивао са групом Лед-арт. Члан је уметничке групе Urban Distruct 16_11. Члан је УЛУС-а и УЛУВА од 1995. године. Од 2006. ради као доцент на Катедри за цртање, на предмету Анатомско цртање и на изборном предмету Цртање са програмом о линији.


Драган Хајровић, ванредни професор


Рођен je 1970. године у Зрењанину. Дипломирао je и магистрирао на Факултету ликовних уметности у Београду, одсек сликарство, у класи професора Чедомира Васића. Завршава докторске уметничке студије на Факултету ликовних уметности у Београду, студијска група за сликарство.
Члан je УЛУС-а од 1996. године и члан Графичког колектива од 2003. године. Професионална оријентација: сликарство, цртеж, објекат, инсталација, графика. Излагао је више пута самостално (Београд, Нови Сад, Зрењанин, Земун, Пирот и др.) и на преко четрдесет значајних колективних изложби у земљи и региону (Београд, Нови Сад, Ниш, Зрењанин, Горњи Милановац, Ужице, Пирот, Требиње, Софија, Бекешчаба и др.). Учествовао је и на десетак значајних ликовних колонија. Аутор је неколико изложби, уметничких пројеката, текстова.
Запослен је на Академији уметности у Новом Саду од 2000. године. Од 2007. године ради као доцент за ужу стручну уметничку област Цртање.


Љубомир Вучинић, ванредни професор


Биљана Јевтић, доцент


Биљана Јевтић, магистар уметности цртања, рођена је 1973. године у Горњем Милановцу. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду, на групи за графички дизајн, у класи професора Бранислава Добановачког, 1998. године. Магистрирала је на Академији уметности у Новом Саду, на групи за цртање, код менторке проф. Бранке Јанковић Кнежевић, са радом/тезом под називом Поетизација сећања на митско, 2002. године. Члан СУЛУВ-а од 1999. године а УЛУС-а и УЛПУГМ-а од 2009. године.

Ликовни језик истражује и у другим медијима – концептуалној уметности (воко-визуелна поезија, фотографија, видео, инсталациja). Од 2005. године запослена је на Академији уметности у Новом Саду, у звању асистента на Катедри за цртање. Реализовала је тринаест самосталних изложби, учествовала је на преко седамдесет колективних изложби, четрнаест видео фестивала (изложби), као и на преко тридесет ликовних колонија у земљи и иностранству.
Самосталне изложбе (избор): 2000. Галерија задужбине Илије М. Коларца, Београд, цртежи; 2008. Галерија СУЛУВ-а, Нови Сад, цртежи / циклус ВРТЛОРОГ (2005. – 2008.); 2009. Галерија Qucera, Центар за културу и образовање Раковица, Београд, цртежи; 2011. Галерија Културног центра Шабац, циклус фото-цртежа ЛА-БУДНО ОКО 2010-11. 2012. Ликовна галерија, Културни центар Горњи Милановац, циклус фото-цртежа ЛА-БУДНО ОКО / 2010-2011/пројекција видео рада SPIRAL /05:45 sek./
Награде: 1998. добитница награде Универзитета у Новом Саду за успех постигнут у школској 1997/98. године; 1998. добитница награде Атеље 61; 1999. добитница награде Универзитета у Новом Саду за успех постигнут у току студирања; 1999. прва награда Карловачког салона младих уметника ’99.; 2004. II награда Грујица Лазаревић за најуспешнији акварел, Смедеревo; 2008. добитница похвале на XV Изложби цртежа, Културни центар Шабац. Пројекти: 2007/08. – 2008/09. – 2009/10. – 2010/11. Недељна школа цртања – сарадник пројекта курса цртања на Катедри за цртање Академије уметности у Новом Саду; 2008/09. – 2009/10. – 2010/11. Научно-истраживачки пројекти од значаја за науку и технолошки развој АП Војводине: сарадник пројекта Кабинет малог цртежа са Колекцијом цртежа најбољих студената и Колекцијом цртежа професора и сарадника Академије уметности у Новом Саду. Чланови пројекта: Јелена Трпковић ред. проф., оснивач пројекта; Оливера Марић Недић ванр. проф.; Милош Вујановић доцент; Љубомир Вучинић доцент; Биљана Јевтић асистент. 2011/12. Кабинет малог цртежа – чланови: Јелена Трпковић ред. проф., Вишња Петровић ред. проф., Драгана Б. Стевановић виши стручни сарадник, и Биљана Јевтић асистент.


Драгана Б. Стевановић, доцент


Рођена 1975. у Београду.
Магистрирала 2005. на Катедри за цртање и дипломирала сликарство на Академији уметности у Новом Саду 2001. Студирала историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1994-1997.
На Академији уметности ради од 2001-2005. као сарадница у настави, а од 2006. као стручна сарадница у настави на Катедри за цртање.
Област интересовања и истраживања: визуелна уметност.

Реализовала бројне изложбе и пројекте у земљи и иностранству: Србија, Француска, САД, Немачка, Аустрија, Бугарска, Словенија. Важније самосталне изложбе: 2011. Л2К, Лос Анђелес, САД; 2009. Галерија УЛУС, Београд; 2005. Ремонт, Београд; 2001. СКЦ, Београд. Студијски боравци: Француска 2012. и Шпанија 2009.

 


Александар Бунчић, стручни сарадник


Небојша Лазић, стручни сарадник


Дорис Милешевић, сарадник у настави






Биографије наставника и сарадника-Катедра за теоријско ум. и пед. пред.


Катедра за теоријско уметничке и педагошке предмете

Маја Јоцков, ванредни професор


Маја Јоцков (1971) рођена је у Новом Саду. Основне студије завршила је у класи проф. Милана Станојева, на Катедри за графику Академије уметности у Новом Саду, 1995. године. Последипломске студије, такође на Катедри за графику, завршила је на Академији уметности у Новом Саду 2003. године. Магистарски рад у области графике усавршила је у техници литографије. Члан је УЛУВ-а од 1994. а УЛУС-а од 1998. године. Члан је и уметничке групе 16_11 Urban District.
Професионална орјентација: Ликовна педагогија и уметничка пракса (графика, сликарство). Од 1997. до 2004. године прва педагошка искуства стекла је у Карловачкој гимназији, у Сремским Карловцима.
2002. године, упоредо са радом у гимназији, Академија уметности у Новом Саду је ангажује на Катедри за графику, као демонстратора на предмету Литографија.
Од 2004. године заснива стални радни однос на Академији уметности. Oд 2008. године има звање доцента на Катедри за теоријско-уметничке и педагошке предмете. Предаје предмете Методика ликовне културе I и II за основне школе/предметна настава и Методику ликовне културе III и IV за средње школе и гимназије.
На Департману драмских уметности Академије уметности у Новом Саду, на Катедри за аудио-визуелне медије од 2006. године води предмет Основи визуелне културе. Са студентима је реализовала три пројекта у оквиру предмета Методика ликовне културе, у сарадњи Академије уметности и Музеја Војводине: 2006. Мотиви и подстицаји, 2009. Анатомија уметничког дела, 2010. Координате изложбених простора.

Самостално је приредила једанаест изложби (у Новом Саду, Београду, Подгорици, Св. Стефану, Берлину). Учествовала је на преко седамдесет колективних изложби у земљи и иностранству (Србија, Црна Гора, Немачка, Холандија, Пољска, Бугарска, Индија). Добитница је Награде за проширене медије, на Бијеналу акварела у Зрењанину, 2009. године. Од 2010. године члан је Асоцијације европских уметника у Есену, Немачка. Учествовала на 19. и 20. Симпозијуму европских уметника у Есену, Немачка.

Од марта 2012. године има функцију шефа Катедре за теоријско-уметничке и педагошке предмете.


др Манојло Маравић, доцент


Сандра Кошић, стручни сарадник






Биографије наставника и сарадника-Катедра за теоријске предмете


Катедра за теоријске предмете

др Татјана Стародубцев, ванредни професор


Студије историје уметности завршила је на Филозофском факултету у Београду, дипломским радом Фреске у наосу Раванице. Иконографско и литургичко значење, 1991. године. Магистарски рад Зидно сликарство XIV века у Раваници одбранила је 1999. године а докторску тезу Српско зидно сликарство у доба Лазаревића и Бранковића (1375- 1459) септембра 2007. године.
Професионална оријентација: истраживања византијске и српске средњовековне уметности.
На Академији уметности у Новом Саду запослена је од 2000. године, најпре као асистент на предметима Историја уметности старог века и Историја уметности средњег века а од 2008. ради као доцент на предметима Историја уметности 3, Историја уметности 4, Историја уметности 5 и Историја уметности 6 на основним студијама и Историја уметности и студије културе1 на мастер студијама.
Референце: Sticheron “What shall we offer you, Christ”. A description and a painting, Cahiers Balkaniques 31, Paris 2000, 21-37. Представа Небеске литургије у куполи. Прилог проучавању, у: Трећа југословенска конференција византолога, Београд-Крушевац 2002, 381-415. Представа старозаветног Веселеила у олтару Раванице, Зборник радова Византолошког института 39, Београд 2001/2002, 249-261. О ктитору Руденице, Саопштења XXXV-XXXVI, за 2003-2004, Београд 2006, 101-110. Култ Богородице Ζωοδόχος πηγή и његов одјек у сликарству у доба Палеолога, Зограф 33, Београд 2009, 101-119. О времену живописања цркве у Рамаћи, у: Пад Српске деспотовине 1459. године. Зборник радова са научног скупа одржаног 12-14. новембра 2009, ур. М. Спремић, Београд 2011, 147-170.


др Дијана Метлић, доцент

Студије историје уметности завршила на Филозофском факултету у Београду, дипломским радом Аутоматизам и фотограми: искуства француског и српског надреализма, 2004. године. Магистарски рад Паклена поморанџа: уметност и насиље, анализа језичко-сликовних поступака, одбранила 2008. године на Филозофском факултету у Београду, а докторску тезу Између Одисеје у свемиру и Широм затворених очију: анализа различитих облика присуства слике у филмовима Стенлија Кјубрика одбранила 2012. године на Филозофском факултету у Београду пред комисијом у саставу: проф. др Симона Чупић, проф. др Лидија Мереник, проф. др Слободан Мијушковић, проф. др Миланка Тодић и доц. др Ненад Радић.
Професионална оријентација: истраживање модерне уметности и уочавање веза између сликарства и филма на примерима европских и америчких стваралаца.
На Академији уметности у Новом Саду запослена од фебруара 2013. године у звању доцента на предметима: Историја уметности 1, Историја уметности 2, Историја уметности 7 и Историја уметности 8 на основним студијама. На мастер студијама држи курс Историја уметности и студије културе 2.

Референце:
„Марина Абрамовић: Redoing Performance“, Ликовни живот, 117-118/2006 (XIX)
„Зоран Јовичић: З Град Е“, Ликовни живот, 119-120/2006 (XIX)
„Едwард Бертинскy: Manufactured Landscapes“, Ликовни живот, 119-120/2006 (XIX)
„Брајан Ено: 77 Millions Paintings“, Ликовни живот 121-122/2007 (XX)
„Јежи Сколимовски, Слике“, каталог изложбе у Кући Легата, фебруар – март 2008.
„Филм као виртуални прозор“, Зборник семинара за студије модерне уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, 6-2010
„Паклена поморанџа после четрдесет година“, Зборник семинара за студије модерне уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, 7 – 2011
„Шејка: Цртежи”, Каталог изложбе у Галерији Хаос, март – април 2012. године
„У Шејкиној Зони”, Зборник семинара за студије модерне уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, 8 – 2012
„Драгољуб Алексић у Торњу вечности”, Зборник семинара за студије модерне уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, 9 – 2013.
Стенли Кјубрик: између сликарства и филма, Београд, Филмски центар Србије, 2013.